МИРИСИ
Мириси су обриси ваздуха
И тишине њивама
Њихају се духом речних корита
За реком се покрећу валови и улов
У сутону тешка сунца
Теретни ход грудима
Иза груди "Терет звекет" - рече Бекет
Једном
Траг паса гонича њуши ход и стопало
Мирише ноћна крошња
Дрвета звек мирише заседом
И заувек волиглавом пуноглавца
Као молитва иза раширених врата
Отворених руку од обале до обале
Ноге - Вилински мост
Запрека у кланцу инсеката
Жалаба на зној
Молба за мошт
Удисај и испљувани ваздух риба
Трептај
Води хук
Ноћна бука
Бучном њивом опада класје
Мутни громови - мириси светлости
Муње у хлад
Ветар све брише
Ветар је метла света -
Пој лептирова су гласови шумама
Узбуркана ватра
Рада накана
Воћке плод Бог је то затим
Не знам шта и не знам ко
Ко би то могао изнемогао
У сан испред храма
Бити спржен у кост
Мирис ливадама
И тишине њивама
Њихају се духом речних корита
За реком се покрећу валови и улов
У сутону тешка сунца
Теретни ход грудима
Иза груди "Терет звекет" - рече Бекет
Једном
Траг паса гонича њуши ход и стопало
Мирише ноћна крошња
Дрвета звек мирише заседом
И заувек волиглавом пуноглавца
Као молитва иза раширених врата
Отворених руку од обале до обале
Ноге - Вилински мост
Запрека у кланцу инсеката
Жалаба на зној
Молба за мошт
Удисај и испљувани ваздух риба
Трептај
Води хук
Ноћна бука
Бучном њивом опада класје
Мутни громови - мириси светлости
Муње у хлад
Ветар све брише
Ветар је метла света -
Пој лептирова су гласови шумама
Узбуркана ватра
Рада накана
Воћке плод Бог је то затим
Не знам шта и не знам ко
Ко би то могао изнемогао
У сан испред храма
Бити спржен у кост
Мирис ливадама
ГИМНАСТИКА ЗА МОЗАК
Поезија је као цркотина!
Човек из сенке и опушци
Зазидан прошлошћу уморан
Идилично спава
С друге стране:
Живот као Двојник сна
Затворени капци су рај за очи ноћи
Глувоћа за успаваност
Укупна апстенција
Мозак је поезија кроз ветар дува
Пустињском прашумом
Тунел што задржава влагу кречњацима
И светлост у утроби тла
Нема смрти међу ратницима светлости
Док својим сечивима показује пустош
Мачете за пут кроз прашуме и папрати
Знај да ко сам да знам!
Не уздржавај се од бола ако можеш
Величанствено да га досегнеш
Величанствено да крвариш
По својим траговима
Док их сенка по мрљама крви
Злоставља и напушта
Поезија трагова је то Крварење
Злостављање
Напуштање
и Опраштање
Вежба за мозак и утроба мозга
И свилене кости
Што прескачу препреке
Њеним световима
Поезија је измрцварена лешина ветра
Прах грома у олуји
Аскета
ТРАГОВИ
I
Рекох јој да не бих могао шта да јој кажем. Окрете се и видех јој леђа као катран од смрзнутих риба. Почех да је тражим по траговима у којима су расле зелене коцкице док не стигох до срца пужа који се узбунио и одлете за параваном разума.
Роса у калу је мирисала на љубав морских паса што се напасају на пучини као лековите траве у рибњацима. Ветар ми ошину бору са чела и ја зауставих свој ход, своју румену студ, нагрижене табане јауком и подупирање тла.
Немогуће је сагледати могуће,рекох петлу који се ту кочопери, као кукавица којој су крила одлетела па сад стреми ка некој јарузи.
Ветар је само опирање Девојко без бола, викнух за пауком што се спремао да озађе низ степениште и уђе у градску колотечину избрљану вечитим умирањем као изнемогле сенке у небу очију.
Не знам где сад да кренем, куд ћу поћи. Вече се буди шкргутом и сам сан ће проћи као траг пијавице покрај кости коју је смрдљевак заборавио у жалости за невероватним јатима риба што своју икру разбацују путевима алги и
II
најгора је ноћ коју мрзим и немам храбрости да се окренем за дахом што ми као димљив ваздух одлази и сакупља магле.
Нема већег доказа од срца што се прелило да потекне пучином неба у којима се снивају предмети већи од кућа и кућних змија и мртвог ваздуха.
Јадан је овај свет што се наставља у вечерима заласка лета птица и ноћи проказаних невидљивим путевима. И мртвима је само срце студи што нагорева плач и уличне дреке на градским пијацама и сузе у коњаницима што коње утеравају страху у кости и гужвама по трговима и штрајковима воштаних шкорпија.
Онда се бујица разлива као вода из баченог камена у таласићима и песмама зализака светлости и месечева нарицања добијала боју пржених риба и оскоруша по травуљинама и страшног прста што нагорева.
Рекох јој да не бих могао шта да јој кажем. Окрете се и видех јој леђа као катран од смрзнутих риба. Почех да је тражим по траговима у којима су расле зелене коцкице док не стигох до срца пужа који се узбунио и одлете за параваном разума.
Роса у калу је мирисала на љубав морских паса што се напасају на пучини као лековите траве у рибњацима. Ветар ми ошину бору са чела и ја зауставих свој ход, своју румену студ, нагрижене табане јауком и подупирање тла.
Немогуће је сагледати могуће,рекох петлу који се ту кочопери, као кукавица којој су крила одлетела па сад стреми ка некој јарузи.
Ветар је само опирање Девојко без бола, викнух за пауком што се спремао да озађе низ степениште и уђе у градску колотечину избрљану вечитим умирањем као изнемогле сенке у небу очију.
Не знам где сад да кренем, куд ћу поћи. Вече се буди шкргутом и сам сан ће проћи као траг пијавице покрај кости коју је смрдљевак заборавио у жалости за невероватним јатима риба што своју икру разбацују путевима алги и
II
најгора је ноћ коју мрзим и немам храбрости да се окренем за дахом што ми као димљив ваздух одлази и сакупља магле.
Нема већег доказа од срца што се прелило да потекне пучином неба у којима се снивају предмети већи од кућа и кућних змија и мртвог ваздуха.
Јадан је овај свет што се наставља у вечерима заласка лета птица и ноћи проказаних невидљивим путевима. И мртвима је само срце студи што нагорева плач и уличне дреке на градским пијацама и сузе у коњаницима што коње утеравају страху у кости и гужвама по трговима и штрајковима воштаних шкорпија.
Онда се бујица разлива као вода из баченог камена у таласићима и песмама зализака светлости и месечева нарицања добијала боју пржених риба и оскоруша по травуљинама и страшног прста што нагорева.
ЕМПЕДОКЛЕ
ЕМПЕДОКЛЕ
И ти би био бог или његов облик подозрив
Да си
Емпедокле !
Скок у Етну схватио си
СПАСОМ ДУХА ОД ТЕЛА
II
Кратер је пун
За натраг
Васељена обична раскош
III
Причекај и ти !
Опасне побожности би сазнале умишљену несрећу
Мир треба вратити чарима подземља
Погнуте сени
Лобања из утробе
Тек што се помаља
1983
И ти би био бог или његов облик подозрив
Да си
Емпедокле !
Скок у Етну схватио си
СПАСОМ ДУХА ОД ТЕЛА
II
Кратер је пун
За натраг
Васељена обична раскош
III
Причекај и ти !
Опасне побожности би сазнале умишљену несрећу
Мир треба вратити чарима подземља
Погнуте сени
Лобања из утробе
Тек што се помаља
1983
ДАМОФИЛОВ БИЧ
ДАМОФИЛОВ БИЧ
Пре века векова
У Хени
Дамофил нареди бичевање нагих робова
Бич је "закон правде"
ОН четворопрегом обилази поседе
II
КО ВЕЋИ к о њ и или р о б о в и
питамо се
ништа мање
ДА ЈЕ ДАМОФИЛОВ БИЧ или ОН САМ
"Бич је мој
Језик Сицилије" -
Викао је
III
Робови га куну
Док их обнажене ред боговима бичује и
Усијаним жигоше жигом
IV
Како му се сваким замахом бич лепио уз тело
Избезумљен Разбеснео
Себе уби
V
Богови били одлучили да његова окрутност
Лична му пропаст буде
И тако би
Пре века векова
У Хени
Дамофил нареди бичевање нагих робова
Бич је "закон правде"
ОН четворопрегом обилази поседе
II
КО ВЕЋИ к о њ и или р о б о в и
питамо се
ништа мање
ДА ЈЕ ДАМОФИЛОВ БИЧ или ОН САМ
"Бич је мој
Језик Сицилије" -
Викао је
III
Робови га куну
Док их обнажене ред боговима бичује и
Усијаним жигоше жигом
IV
Како му се сваким замахом бич лепио уз тело
Избезумљен Разбеснео
Себе уби
V
Богови били одлучили да његова окрутност
Лична му пропаст буде
И тако би
ДУБЉЕЊЕ НА ГЛАВИ
ДУБЉЕЊЕ НА ГЛАВИ
Нећеш заспати ни ноћас
Јер ти си рупа на сопственом падобрану
А твој сан је падобран
И ових ноћи се нема сна
Обликујеш позадину стварности
Дубљењем на глави
А п о т о м
СВОЈ ПОНОС ПРОГУТАЈ!
Шта носиш у себи
Видим када пљујеш
(Пљујем и у лице
Ако не разумеју ме!)
Све смо ближи месту смрти
НИКО НЕЋЕ ЗАСПАТИ
Тамо су сенке:
Одлазе и долазе
.............................
Једном сео сам у погрешан воз
А кочничар је почео да виче:
"ПЕВАЈ АКО СИ СРЕТАН!"
Више НЕ!
Нећеш заспати ни ноћас
Јер ти си рупа на сопственом падобрану
А твој сан је падобран
И ових ноћи се нема сна
Обликујеш позадину стварности
Дубљењем на глави
А п о т о м
СВОЈ ПОНОС ПРОГУТАЈ!
Шта носиш у себи
Видим када пљујеш
(Пљујем и у лице
Ако не разумеју ме!)
Све смо ближи месту смрти
НИКО НЕЋЕ ЗАСПАТИ
Тамо су сенке:
Одлазе и долазе
.............................
Једном сео сам у погрешан воз
А кочничар је почео да виче:
"ПЕВАЈ АКО СИ СРЕТАН!"
Више НЕ!
ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ
ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ
Никад да сване
Нити да угледам
Ватре дана
Очи поделила срџба
У бели жар и завесу ноћи
Кад пали смо у јаме
Стали су нам на главе
Где се светлост укаже
Ту се и завршава
Као мала лажна ноћна узбуна
СВЕ У КРУГ СВЕ У КРУГ
А Ватре зла с језичком тврдог пламена
Све је као у завери
И свуд зидови ћутања
под немиром ноћи
Ништа се не дешава
Разгранавају се мучилишта
(По губилиштима крви цветају)
Уз пригушено певање
Гробова и гласова
Никад да сване
Нити да угледам
Ватре дана
Очи поделила срџба
У бели жар и завесу ноћи
Кад пали смо у јаме
Стали су нам на главе
Где се светлост укаже
Ту се и завршава
Као мала лажна ноћна узбуна
СВЕ У КРУГ СВЕ У КРУГ
А Ватре зла с језичком тврдог пламена
Све је као у завери
И свуд зидови ћутања
под немиром ноћи
Ништа се не дешава
Разгранавају се мучилишта
(По губилиштима крви цветају)
Уз пригушено певање
Гробова и гласова
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ САМОУБИСТВА
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ САМОУБИСТВА
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА
У мени
Побеснели коњи Магле ноздрва и
Крик што самог себе не чује
И нек ми вид проговори
У влат Ил' жбун
ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина
Воз је
У мом погледу
У мом оку
ТРН!!!
Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава
Хукнем одлазећом снагом
МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -
Јекну ноћна тмина
Ноћни лептири
Уплашени
Немирни
Врапци нападају жбун
И добро видим:
ВОЗ ТУТЊИ КАО НАПУЈДАНА КОЧИЈА
У мени
Побеснели коњи Магле ноздрва и
Крик што самог себе не чује
И нек ми вид проговори
У влат Ил' жбун
ЈУРИШ ПРОМАЈУ! - шапну ноћна тмина
Воз је
У мом погледу
У мом оку
ТРН!!!
Танка змијогмизна дужина
У дужицу ока се сужава
Хукнем одлазећом снагом
МРТВИ СУ ДАЉЕ ДОПРЛИ ОД ЖИВИХ!!! -
Јекну ноћна тмина
Ноћни лептири
Уплашени
Немирни
Врапци нападају жбун
СЛИКЕ ИЗ ДУБИНЕ ЗЕНИЦЕ
СЛИКЕ ИЗ ДУБИНЕ ЗЕНИЦЕ
Пада тиха киша тиха тишина
А упорна днев котрља паучину
Невидљиву празнину претаче у трагове
Ходање вршка дојке кад видим
Дивим се - Повратак је животу !
У бит својих поноћи
Закључавају се обични
У обичним собама
Тишина пред свитање овој слична је
Лептирима долазе пауци
У невидљиве ноћне посете
Својим миром
Подражавам моћ оружја
ВРАПЦИ КЉУЈУ ВРЕМЕ
Откопчавам упорност бића
У телу савршеног мрамора
А тишина мења своју кожу
И показује ново старинско лице
Старац је што је заспао у заседи
Пада тиха киша тиха тишина
А упорна днев котрља паучину
Невидљиву празнину претаче у трагове
Ходање вршка дојке кад видим
Дивим се - Повратак је животу !
У бит својих поноћи
Закључавају се обични
У обичним собама
Тишина пред свитање овој слична је
Лептирима долазе пауци
У невидљиве ноћне посете
Својим миром
Подражавам моћ оружја
ВРАПЦИ КЉУЈУ ВРЕМЕ
Откопчавам упорност бића
У телу савршеног мрамора
А тишина мења своју кожу
И показује ново старинско лице
Старац је што је заспао у заседи
ОДОХ У ПЕЋИНУ
ОДОХ У ПЕЋИНУ
Бранку Јездић - Дефи, стоглавом алкохоличару
Идем у пећину
Да се
Заливадим
Има
Тамо
Биљке
Тамо
Има
Зеленог откоса
(што ће ми
помоћи
да умрем на сметлишту!)
Усред
Зеленооких
Мржњи
Идем у корен да се задрвеним
ТАМО
ИМА СРЕЋАН
МИР
!
Бранку Јездић - Дефи, стоглавом алкохоличару
Идем у пећину
Да се
Заливадим
Има
Тамо
Биљке
Тамо
Има
Зеленог откоса
(што ће ми
помоћи
да умрем на сметлишту!)
Усред
Зеленооких
Мржњи
Идем у корен да се задрвеним
ТАМО
ИМА СРЕЋАН
МИР
!
